Стефан Којић

У чему си спознао своје страсти?

• Своју страст у учењу и кошарци спознао сам још од малих ногу. Дивио сам се ученим људима око себе који су изврсни у свом послу, а првенствено сам био одушевљен својим рођаком Мијаилом Грушановићем, изврсним кошаркашем. Иако је славан у свету кошарке, остао је приземан и добар човек. Пожелео сам да и ја једног дана по нечему будем запажен

  

  .

Који су твоји највећи успеси?

• Највећи успеси су уједно и успеси мојих наставника. Заједничким трудом и радом смо нашу школу представили у најбољем светлу на многим такмичењима, иако живимо у малом селу.

Шта је за тебе највећи изазов?

• Највећи изазов за мене је био бити свој у друштву које покушава да те обликује како њему одговара.

Ко ти је највећи узор?

• Највећи узор су моје комшије са којима сам се одгајио. Они су постали изврсни ветеринари, правници, доктори, фармацеути.

Како се постаје ђак генерације?

• Био сам упоран, нисам лако одустајао и трудом савладао потешкоће на које сам наилазио.

Колико времена посвећујеш учењу?

• Градиво сам редовно пратио и лекције учио после предавања, тако да временски то и није било тако много како се чини.

Како успеваш да ускладиш школске обавезе са приватним животом?

• Уз добру организацију успевам да ускладим школске обавезе са приватним животом. Поред школских обавеза стизао сам и на тренинге кошарке, пливања и да се дружим са вршњацима. Када се ради у континуитету ништа није тешко.

Какви су ти планови за будућност?

• Волео бих да упишем жељену школу и да једног дана постанем стоматолог као др Весна Алексић. То сам пожелео због њене посвећености и љубави са којом приступа пацијенту, а у коју сам се уверио као њен пацијент. Желим једног дана да будем такав. Волео бих да упишем медицинску школу у Шапцу,смер зубни техничар, а ако Бог да, после средње школе и Стоматолошки факултет.

Шта би поручио млађима од себе?

• Поручио бих им да се рад, упорност и стрпљење увек на крају исплате. Почаствован сам што сам у мојој школи понео титулу ђака генерације. То је само још једна додатна мотивација за моје даље школовање.

Ко ти је био највећа подршка до сада?

• Велику подршку имам од своје породице – сестре, мајке и оца. Радују се мојим успесима и са мном проживљавају и лепе и оне мање лепе тренутке.

Који ти је био омиљени предмет, а ко омиљени наставник?

•  Математику,коју сам заволео уз своју учитељицу Славку, а та љубав се наставила уз наставника и разредног старешину Бранислава Коларића.
  Желео бих да поменем своју учитељицу Славку Савић и да јој се захвалим на свим лекцијама којима ме је научила. Учила нас је математици, српском, природи…, али и другарству и доброти. Најважнија лекција моје учитељице је била да будемо добри људи. Зато се трудим да прво будем добар брат, син, друг, па онда и најбољи ђак.
  Сваки наставник на мене је оставио леп утисак, али уз дужно поштовање према осталим наставницима, издвојио бих Бранислава Коларића, мог разредног старешину. Радо ћу га се сећати као врсног предавача и педагога. Поред знања из математике које ми је пренео, увек се трудио да нас разуме и оправда наше несташлук