OŠ ,,Mika Mitrović” u Bogatiću obeležila je 200 godina postojanja, a generacija rođena 1965. godine napravila je susret posle 44 godine. U prvi razred su krenuli 1972. godine.
Dok odrastamo, čini nam se da nikad neće biti kraja školskim mukama, da nikad nećemo prerasti roditeljsku strogost i svoju naivnu bezbrižnost. Gledajući u prošlost, to ne deluje tako. Sve deluje kao tren, a u taj tren stane sve pro/e/življeno. Čovek toga postaje svestan tek u susretu sa ljudima sa kojima je proveo svoju ranu mladost i detinjstvo.
Šta čoveka raduje u prošlosti? Možda – ništa, a možda ga raduje samo susret sa ljudima koji su ga poznavali u mladosti. Možda ga raduje susret sa detinjstvom i mladošću – nekim bezbrižnim vremenima u kojima su školske uniforme mirile sve razlike i u kom su skamije zapamtile neke davne tajne koje se sada teško prizivaju u svest i deluju zaboravljeno.
Kada se biseri rasuti po celom svetu nanižu na svoju staru nisku, nastane dragocena uspomena.
Neki od njih su se sreli prvi put nakon četrdeset četiri godine. Kažu da je lakše prepoznati one kome su poznavali roditelje. Razgovorom jedni druge podsećaju na neke skoro zaboravljene anegdote, utiske i osećanja.
Raduju se!
