Osećao je kolektivnu bol svog naroda koja je kroz svoju istoriju trpela mnoge nepravde i preživela mnoge ratove. Bio je svestan kolektivnog sećanja na te davne događaje, koje je on tako blisko doživljavao, pa se kroz njegove slike često prikazuju motivi epske poezije, Kosovskog boja, Miloša Obilića i Kosovke devojke. Prikazuje ranjene ljude, uminule nakon borbe. U zavisnosti od efekta kakav bi želeo da postigne, znao je da koristi različite boje. Slikanjem ovakvih prizora, ne samo da je uspeo da ovekoveči srpsku istoriju već je uspeo i da na mudar način privuče pažnju i probudi u ljudima ono što će ih naterati da se zapitaju o svom postojanju i prošlosti. Na taj način je uspeo da spoji sve ljude, odnosno da pronađe ono što ih spaja, a to je istorija i nacionalni identitet. Primetivši da je to jedina nit koja povezuje ljude, hteli oni to ili ne, uspeo je da podigne intrigu za osvešćivanjem nacionalnog identiteta, stavke koja nas čini ono što jesmo i koja predstavlja grubo rečeno kofer koji svako od nas vuče. Uspeo je da kolektivno sećanje i bol pretoči u slike koje nas podsećaju da vrednosti koje su se i tada promovisale i čuvale, i danas nas drže na okupu.